DA LI JE SRBIJA MAĆEHA ILI MAJKA SVOJOJ DIJASPORI?

Detalji

Datum kreiranja: petak, 26 januar 2018 18:39

Pogodaka: 7101

Kada se sve zbroji, nas Srba ima nešto oko 11.000.000 na planeti Zemlji.
Osim u Srbiji, Srbi žive i u Republici Srpskoj gde čine 88 odsto stanovništva, a većina su i u Brčko distriktu (43 odsto). U Federaciji Bosne i Hercegovine, naš narod čini najveći deo stanovništva u četiri opštine Bosanske Krajine.
Takođe, veliki udeo Srba ima i Crna Gora, a većina su u nekoliko opština na severu zemlje, kao i u Boki Kotorskoj.Srbi su i dalje dominantni u jednom broju opština severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Slavonije, zapadnog Srema i Baranje.
Što se tiče dijaspore, najviše nas ima u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, zatim u Austriji i Švajcarskoj, a značajan broj Srba živi u Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Italiji.

Evo kako su raspoređeni Srbi u svetu:
Srbija 5.988.386, 
Bosna i Hercegovina 1.100.576, 
Hrvatska 186.633, 
Crna Gora 178.550, 
Slovenija 70.526, 
Makedonija 40.000, 
Nemačka 450.000, 
Austrija 300.000, 
Italija 20.000, 
Francuska 70.000-100.000, 
Švajcarska 170.000, 
Švedska 35.000, 
Ujedinjeno Kraljevstvo 80.000, 
Rumunija 22.518, 
Belgija 3.857, 
Grčka 10.000, 
Mađarska 7.350, 
Luksemburg 4.581, 
Španija 4.600, 
Severna Amerika: 830.000, 
(SAD 650.000, Kanada 180.000), 
Azija i Okeanija: 120.000, 
Australija 98.000
Shodno navedenim podacima, skoro da je podjednak broj Srba u dijaspori i u Matici.

Šta dijaspora čini za svoju Maticu?

 Od dijaspore je u Srbiju u  2016. godini stiglo 2,7 milijardi evra (podaci za 2017. godinu još nisu poznati). Najviše sredstava, kako je navedeno, u Srbiju je došlo iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske.
Prosečan godišnji priliv u Srbiju od doznaka u poslednjih pet godina bio je oko 2,7 milijardi evra, odnosno oko 8,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Pozivajući se na podatke Narodne banke Srbije, tokom 2015. godine građani Srbije iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali su 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014.
Podaci Svetske banke pokazuju da je u prvoj deceniji ovog veka od dijaspore u Srbiju stiglo čak 43 milijardi dolara i da su doznake u proseku iznosile 13,7 odsto BDP-a, pa je po toj računici od 2000. do 2010. u Srbiju stiglo 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicije, pišu Novosti.
Prema ranijim podacima, 23 odsto građana Srbije ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, dok 11 odsto ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta.
I naravno navedeni podaci se odnose samo na jedan deo sredstava koja iz dijaspore stižu u Maticu. Niko nije izračunao koliko novaca iz dijaspore dodje po osnovu plaćanja raznih dažbina kao što su: porez na imovinu, komunalne usluge, električna energija, pretplata za TV i telefon, putarina itd. Koliko novaca dijaspora potroši na benzin, cigarete, hranu, gradjevinski materijal, plaćanje raznih majstora...Nije mali iznos ni sredstava koje dijaspora pošalje na ime raznih humanitarnih akcija.
Takodje ne treba zanemariti ni ono što Srbi širom sveta čine u svojim sredinama na polju prezentacije Srbije, stvaranju lepše i bolje slike o njoj. Brojni strani turisti dolaze u Srbiju upravo na preporuku Srba iz dijaspore. Nije mali broj ni onih stranaca koji su se upravo na nagovor Srba iz dijaspore odlučili da otvore svoje firme u Srbiji.
Sve to ukazuje na činjenicu da bi Srbija bez njene dijaspore izgledala sasvim drugačije i da bi bila daleko siromašnija.

 A šta Srbija čini za svoju dijasporu?

Oni koji duže pamte, setiće se mnogih stvari, kao što su: zajam za preporod Srbije, stara devizna štednja, posebne-više putarine za vlasnike auta sa stranim tablicama, šikaniranje na granicama, previsoke cene pasoša i drugih konzularnih usluga, nerealan kurs dinara u odnosu na euro tokom većih praznika i godišnjih odmora, ukidanje Ministarstva za dijasporu i Skupštine dijaspore, zanemarivanje i omalovažavanje značaja i uloge dijaspore ...Lista je verovatno poduža.
Umesto Ministarstva za dijasporu osnovana je „Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu“, koja je u sastavu Ministarstva spoljnih poslova R Srbije

Ono što je dijaspora dobila je pravo glasanja u diplomatsko konzularnim predstavništvima širom sveta, što ona na žalost skoro i ne koristi. Cene putnih isprava i drugih konzularnih usluga su uskladjene sa cenama u Srbiji. Takodje, ne treba zaboraviti ni to da poslednjih nekoliko godina Matica finansira i odredjene projekte klubova i udruženja iz dijaspore.
Medjutim, činjenica je da je sve to u velikoj nesrazmeri sa onim šta dijaspora čini za svoju Maticu. Ako pogledamo zemlje u okruženju, lako možemo videti da je u tim zemljama pristup dijaspori dosta drugačiji. Tako primera radi, prema ustavu R Hrvatske dijaspora ima pravo na svoja 3 zastupnika u saboru.
Sve navedeno ukazuje na potrebu da se srpska dijaspora konačno okrene sebi i iznadje snage i načina kako bi se organizovala i stvorila jedna organizacija, koja bi na neki način okupila sve Srbe širom sveta. Stvaranjem jedne takve organizacije, Srbi u dijaspori bi dobili na značaju ne samo u Matici, već i na globalnom planu.

Radenko Simić, Zürich